ANALIZA TELESNOG SASTAVA: NAJČEŠĆI MODELI I METODE ISPITIVANJA

Dragan Đurđević

Tačna i validna analiza telesnog sastava je značajna za dijagnostiku nutritivnog statusa, procenu uticaja treninga, odgovora organizma na nutritivne i terapeutske intervencije, rast i razvoj organizma, procenu zdravstvenog rizika. Povećanjem oboljevanja od hroničnih nezaraznih bolesti, gojaznosti, povećala se potreba za različitim modelima i metodama analize telesnog sastava. Ovaj pregledni rad je imao za cilj da prikaže najčešće korišćene metode za analizu telesnog sastava i da da kratak uvid o trenutnim tehnikama. Metodi za analizu telesnog sastava variraju u svojoj tačnosti i pouzdanosti i u praksi upotreba odgovarajućeg metoda zavisi od interesa i potrebne tačnosti, npr. dvostruko-energetska rendgenska denzitometrija (DXA) kao gold standard za određivanje minerala u kostima, ili magnetna rezonanca (MRI) kao gold standard za analizu mekih tkiva i organa. Ove metode, uz kompjuterizovanu tomografiju (CT), hidrodenzitometriju i pletizmografiju, rutinski se primenjuju u kliničkoj medicini, a zbog svoje kompleksnosti, teže dostupnosti i visoke cene u sportskoj medicini se koriste najviše u istraživačke svrhe. U sportskoj medicini se najviše primenjuju antropometrijska metoda i bioelektrična impedansa (BIA), zbog svoje jednostavnosti i komfora za ispitanika. Najbolja procena telesne kompozicije se može dobiti kombinacijom više metoda – multi-komponentni model, čime se povećava tačnost i pouzdanost dobijenih podataka i sa većom sigurnošću se može proceniti zdravstveni rizik.

Keywords: telesni sastav, nutritivni status, antropometrija, DXA, BIA, sportska medicina


Preuzmi PDF: 05 Djurdjevic SRPSKI