Marijana Maksimović

Japan je kapitalistička zemlja koja u centar organizacije industrijskih odnosa stavlja profit, ali u centar organizacije društva stavlja „čoveka“ i shodno tome pridaje veliki značaj ljudskim resursima. Sport, kao deo zdravog stila života predstavlja jedan od načina kojima se podstiče dugovečnost u Japanu. Pored mnogih drugih elemenata, zajedno sa osobenim načinom ishrane doprinosi višem kvalitetu života. U Japanu, prisutan je stres, zato što su promene deo svakodnevnog života, a u eliminaciji stresa pomaže sport kao deo zdravog pristupa životu. U Japanu veoma drugu istoriju imaju tradicionalni borilački sportovi i veštine koje su deo budoa, a to su: džudo, kendo, kjudo, sumo, karatedo, aikido, šorinji kempo, naginato, i jukendo. Sam engleski termin „martial arts“ sugeriše na borilačke sportove i borilačke veštine, mada su ta dva termina razgraničena. Na primer, tradicionalni borilački sport je sumo, borilačka veština je aikido, dok je karate i sport i veština. Glavna razlika između borilačkih veština i borilačkih sportova je ta što borilački sportovi imaju takmičenja i čvrsta pravila po kojima se sportisti takmiče, dok veštine nemaju takmičenja i takmičarska pravila, već se poštuju principi same borilačke veštine. Danas, borilački sportovi imaju za cilj da se kroz učenje poboljšaju potencijali i sposobnosti čoveka, kao i da se on dovede pošteno do pobede. Borilačke veštine, imaju kao glavnu poentu sticanje primenjivih veština borenja u svakoj situaciji. Sa modernizacijom Japana, a naročito nakon Drugog svetskog rata, sve više se pridaje značaj i drugim savremenim sportovima kao što su fudbal, badminton, stoni tenis, atletika, golf, bejzbol, tenis, košarka, odbojka, rukomet i vaterpolo. Sportisti koji postižu vrhunske rezultate veoma su cenjeni u japanskom društvu, kako njihovi nacionalni sportisti, tako i sportisti iz drugih zemalja.

Keywords: Japan, sport, ljudski resursi, društvo, kultura

Preuzmi PDF: 05 Maksimovic SRPSKI