Desanka Filipović, Kristina Vukušić, Ivana Topalović

Iz iskustva mnogih atletičara, mišićni bol je udružen sa smanjenim obimom pokretljivosti, smanjenom snagom mišića i, prema tome, ima negativan uticaj na celokupno dostignuće u sportu. Sportisti često osećaju neodređen tišteći mišićni bol. Zahvaćeni mišići se osećaju napetim i bolnim. Kontrakcija se dešava kada se molekuli filamenata aktina i miosina spajaju jedni sa drugima, a relaksacija je situacija kada se oni odvajaju i udaljuju jedan od drugog (Cheung, Hume, 2003). Za proces odvajanja sarkomere trebaju veliku količinu energije adenosin triphosphata (ATP). U situaciji energetske krize, aktinska i miosinska vlakna bivaju zaglavljena u stanju zaključanosti. Tako formirane kontrakture u vidu nodula vrše kompresiju kapilara, ili ih potpuno zatvaraju sa potpunim prekidom cirkulacije. Tako kompromitovana cirkulacija odražava se na funkciju mitohondrija, sa nemogućnošću stvaranja ATP. Odsustvo ATP ostavlja sarkomere u stanju skraćenosti i kontrahovanosti, sa velikom količinom proinflamatornih medijatora i onih koji provociraju bolna stanja (Dommerholt, 2011). Rezultat svega toga je pojava bolnog sindroma mišiča sa kasnim početkom od 24 do 48 sati, koja se predstavlja kao (DOMS). Nedostatak kiseonika stvara oksidativni stres u velikim mišićnim basenima, sa formiranjem velikog volumena slobodnih kiseoničkih radikala (ROS). Tekuće studije pokazuju da su sportisti pod velikim oksidativnim stresom, što sve sugeriše da je veoma bitno da oni konzumiraju adekvatnu količinu antioksidanata (Benardot, 2010). Ne postoje definitivni zaključci o uticaju antioksidanata na pojavu mišićnog bolnog sindroma, i u daljem radu o tome će biti diskutovano

Keywords: mišićna kiselost, energetska kriza, oksidativni stres od vežbanja, slobodni radikali, terapija suplementima

Preuzmi PDF: ODLAGANJE POCETKA BOLA