Nikola Mijatov

Daleko od pukog fizičkog obračuna, japanske borilačke veštine danas predstavljaju čitavu životnu filozofiju. Međutim, u svojim počecima osnovni principi bili su upravo bazirani na savladavanju protivnika svim raspoloživim sredstvima, gde se o posledicama po istog nije vodilo računa. Rad kritički sagledava razvoj novog, revolucionarnog, etičkog principa nepovređivanja protivnika koji je značajno uticao na oblikovanje borilačkih veština, kako samih tehnika tako i njihove filozofije. Filozofske osnove nalazimo još kod Konfučija i Mencija, a prvi korak ka utemeljenju tog principa načinio je Mijamoto Musaši sa svojom filozofijom borbe. Ipak, dubljeg traga po borilačke veštine Musašijeva filozofija tada nije ostavila: društvo srednjevekovnog i ranomodernog Japana za istančanu etičnost borbe jednostavno još uvek nije bilo spremno. Tri veka potom, na istu etičku liniju naslanja se Džigoro Kano kada stvara džudo. Njegovim stopama ide i Ginčin Funakoši stvarajući Šotokan karate. Konačno, vrhunac etičkog principa neprovređivanja protivnika može se naći u aikidou Moriheia Uešibe, gde ne samo da je na osnovu ovog etičkog imperativa formirana filozofija veštine već i same tehnike samoodbrane za cilj imaju savladavanje, ali i nepovređivanje protivnika - jedinstveni vrhunac borilačkog umeća.

Keywords: Mijamoto Musaši, džudo, aikido, karate, etika, borilačke veštine

Preuzmi PDF: BORILACKE-VESTINE