Nataša Vranić, Maja Božović, Milica Tošić Baković, Branka Rodić

Stres predstavlja jedan od glavnih izazova sa kojima se studenti suočavaju tokom obrazovanja, a posebno je izražen kod onih koji istovremeno studiraju i rade. Hronični stres može negativno uticati na radnu sposobnost, koncentraciju, profesionalnu efikasnost i akademski uspeh. Fizička aktivnost se u literaturi prepoznaje kao značajan zaštitni faktor koji doprinosi očuvanju psihofizičkog zdravlja i može ublažiti negativne posledice stresa. Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita povezanost između nivoa fizičke aktivnosti i percipiranog stresa kod zaposlenih studenata, sa posebnim fokusom na učestalost i tip fizičke aktivnosti. Istraživanje je obuhvatilo 196 studenata koji su istovremeno aktivni studenti i zaposleni. Procena percipiranog stresa sprovedena je korišćenjem Skale za procenu percipiranog stresa (PSS-10), a podaci su obrađeni primenom deskriptivne statistike, korelacione analize, t-testa i jednofaktorske analize varijanse (ANOVA). Rezultati istraživanja pokazuju da većina zaposlenih studenata percipira umeren nivo stresa, pri čemu su najčešći izvori stresa balansiranje radnih i akademskih obaveza i nedostatak slobodnog vremena. Analiza po polu ukazuje da žene u proseku beleže viši nivo stresa u odnosu na muškarce. Studenti koji se redovno bave fizičkom aktivnošću imaju značajno niži nivo percipiranog stresa u poređenju sa onima koji retko ili nikada ne vežbaju, pri čemu su grupni oblici fizičke aktivnosti povezani sa nižim vrednostima stresa. Dobijeni nalazi ukazuju na značaj fizičke aktivnosti kao važnog resursa u očuvanju mentalnog zdravlja zaposlenih studenata i naglašavaju potrebu za promocijom zdravih životnih stilova u studentskoj populaciji.

Keywords: fizička aktivnost, stres, studenti, mentalno zdravlje

Preuzmi PDF: 01 Rodic SRPSKI